Пјер Огист Реноар

Пјер Огист Реноар (Pierre Auguste Renoir; 1841, Лимож – 1919, Кањ на Мору), био је француски сликар. Његов отац – увидјевши дјечаков таленат за цртање –, дао га је на занат код једног порцеланисте, гдје се убрзо упослио декоришући тањире сликама цвијећа и копијама сликара рококоа. Пошто је уштедио новац који је намјерио за своје даље усавршавање у сликарству, Огист се уписао у Школу лијепих умјетности 1862. године, у класу професора Шарла Грејла. Ту је срео Клода Монеа, Фредерика Базија и Алфреда Сислија. 

Године 1864., Реноар се пријавио на Салон с једном академском сликом под именом Есмералда и био прихваћен. Међутим, убрзо је слику уништио. Унаточ подршци Жана Батисте Камиј Короа и Шарла Франсоа Дoбињиа, за Салон из 1866. је био одбијен. Наредне године, стварајући у друштву Монеа, насликао је серију париских уличних сцена коју слиједи серија под утицајем Гистава Курбеа, укључујући слику Лиз са кишобраном, која је била прихваћена за Салон из 1868. године, и другу на којој је исти модел у улози митолошке Дијане (1867; римске богиње лова), као и слику Породица Сисли (1868) гдје је већ очигледно да је постао велики мајстор. 

Пратећи Монеа у Буживал (Bougival), Реноар је насликао више погледа на Гренујер (Lа Grenouillère), популарног мјеста за купање на Сијени у то вријеме, гдје је експериментисао са представљањем рефлексија и свјетлосних ефеката на води, радећи брзим, слободним потезима кичице, и користећи свијетле, живе боје, као што се може видјети на слици Гренујер (1869).

У атељеу који му је изнајмио Базиј, насликао је Купачицу (1870), која је била изложена у Салону из 1870. године, и Одалиску, исте године, и за коју му је инспирација Ежен Делакроа. 

Бал у Млину Галет, 1876 (Уље на платну, 131 × 175 цм)

 

Велике купачице, 1884–87 (Уље на платну, 118 × 171 цм)

Љубавници, 1875 (Уље на платну, 176 × 130 цм)